|
Угљеша Лачански (13)  Моj боравак у Русиjи У животу нам се ретко пружају прилике да посетимо неку далеку земљу, упознамо нове људе, делиће њихове културе, тражећи при том бескрајну разноликост са нама самима, нашим животима и уживајући у лепоти живљења. Ми смо имали ту срећу да осетимо и доживимо чари широке, топле душе руског народа, ту бескрајну чврсту руку њеног гостопримства, несебичност у даривању њихових вештина, а да сваким даном при том схватимо да смо слични, да смо народ истог словенског порекла. Били смо први мали гости из Србије, далеког Новосибирска, а то је велика част и незабораван доживљај, оплемењен новим сазнањима, умењима војничког живота и сада су нам се видици проширили па нам хоризонт више не делује тако далеко, јер, са овим новим искуством отварају нам се нове могућности. Дуг је пут био до крајњег одредишта, Новосибирска. Лет је био угодан, пропраћен широким љубазним осмесима руских стјуардеса, па иако је трајао 6 часова (2 до Москве и 4 до Новосибирска), прошао је без већих напора. Колика је гостопримљивост домаћина, показује се на сваком кораку, од дочека атамана првог кампа на аеродрому, па све до краја нашег боравка. Ниједног момента се нисмо осећали као странци, већ као стари знанци, увек добродошли. То нас је оснаживало и чинило радоснима, па сваки напор у вежбама није био тако тежак и непремостив. Боравили смо у 3 кампа: „Застава Сибира“, „Полевој стан“ и „Адмирал Нахимов“. Упознавали смо постепено живот козака, војне објекте, оружје, вежбе, начине одбране,... ојачавали и душу, и тело. Спавали смо под шаторима, у баракама, гарнизонима, хранили се и као номади, и као гости луксузног хотела. Све смо пробали и били усхићении новим сазнањима. Ватрено крштење смо доживели у првом кампу, где је било најтеже издржати, јер ту смо живели „у саживоту са природом“: јели нова, врло једноставна и необична јела са обиљем воћа, горких сирева, прали посуђе у реци, купали се у њој, учествовали у борбама, вежбали полигоне, склапали и расклапали оружје, као права војска, јахали коње и ... То је циљно рађено, од тежег ка лакшем, па тако и ова наша обука. Али, прелепо је било упознати мале Русе, који су нас са знатижељом гледали и запиткивали, слушати њихове песме, које греју душу, учити дечије игре, гледати Рускиње како плету козачке појасеве и уживати у мирисима и звуковима богатих шума. Селећи се у нове капмове, наше искуство је бивало све веће и драгоценије. Нестрпљиво смо ишчекивали сваки нов сусрет. Наш верни сапутник, козак Сергеј је несебично давао информације о свему што нас је занимало, увек са топлим осмехом и благим погледом. Сваки камп је изискивао нове напоре, али бивали смо све више уигранији и спретнији. Преносили су нам њихово знање о оружју, учили нас мачевању, бацању ножева, вежбама брзине, спретности и издрживости, а при том смо сазнавали о њиховим обичајима, учили нас козачким песмама и посећивали манастире. Руски манастири су богато украшени, са мноштвом златних купола, лукова и икона, да ти дах застане. Молитве, сличне нашима, монаси и сво свештенство имају исто држање, погледе и покрете, као и сви наши представници цркве. Само, морам да признам, већи су верници од нас, што се осећа на сваком кораку и у свим друштвеним слојевима. Њихова војска се моли пре сваког оброка, а и захваљује молитвама на свакој датој благодети и успеху. Колико смо добродошли, указивано нам је сваког трена. Приликом посета манастирима, износили су нам свакакве ђаконије, мноштво јела и воћа, нудили нас, правили нам јела по жељама, трудили се да нам покажу све што је лепо, даривали разним поклонима, приређивали дечје приредбе. Незаборавне су посете дивно уређеног парка, са ватрометом разних боја и мириса цвећа, ЗОО-врта, којем краја нисмо сагледали, а поједине животиње смо први пут и видели. Задивљено смо посматрали скулптуре диносауруса, по ЗОО-врту, које су тако верно приказани да нам се чинило да ће сваког трена кренути у лов. Овај врт је огроман, дужине 12 км, лепо уређен и богат ретким животињама. Нисмо могли да се надивимо лепотама овог парка, па смо често одушевљено уздисали и позивали једни друге да покажемо шта смо видели, пазећи да нам нешто не промакне. Имали смо срећу да будемо присутни и на великим државним и црквеним прославама, као и ретком природном феномену - помрачењу Сунца. Наиме, посматрали смо прославу Дана ВДВ, па смо тада имали прилику да видимо акробације пилота и падобранаца. Да човек не поверује, шта све они могу да ураде! Величанствена је била и прослава Дана Св кнеза Владимира, где смо се и ми на градском тргу представили певањем песама: „Ускликнимо с` љубављу“ и „Марширала краља Петра гарда“, а уз песму „Тамо далеко“ су нам се прикључили и козаци, као и грлате Рускиње, које су знале ову нашу песму. Хтело је срце да нам искочи од среће и поноса! Па они нас искрено воле! Тргом се чуо громогласан аплауз намењен и нама, и њима, а и заједништву наша два народа – пореклу и вери. Благосиљао нас је њихов високи великодостојник, а ми смо га целивали. Били смо атракција тога дана, па је осмеха и тапшања било на претек. Ех, и сад кад се сетим тих момената, затрепери ми у срцу од налета емоција. Да не заборавим и нешто врло значајно што смо тамо доживели – помрачење Сунца, природни феномен који се виђа у 150 година једном, а што је врло важно, управо у у Новосибирску је била најбоља видљивост, те се овде сјатило безброј новинара и сниматеља из целог света, Замислите, и ми смо имали срећу да тада будемо тамо и кроз затамљено стакло посматрамо поклапаље два небеска тела. Тренутак за памћење! Морамо поменути да нам је најлуксузнији био смештај у објектима специјалних војних јединица, где су нам на располагању биле сауне, базени, препуни фрижидери храном, богати мени у кантинама, где су нам омогућили да се возимо оклопним возилима и све нам се чинило као у бајци, а не у гарнизону елитне војске. Скоро смо могли да осетимо колика је велика физичка спремност ових војника, одлучних погледа и покрета. Одмах се примећује снага њиховог тела и ума, приказ за дивљење. Ту су нам омогућили мали предах за наредни камп и незаборавне дане уживања. Трудили смо се да фотоапаратом забележимо и овековечимо сва дешавања и лепоте Новосибирска, али прави доживљај, дубину свих емоција изазваних тамо је тешко забележити, па и испричати. То се само може тамо доживети, а све остало је само бледа копија нечег тако прелепог и незаборавног. Велико ХВАЛА новим пријатељима, Русима, на несебичном давању драгуља њихове топле словенске душе, на срдачним погледима, где би свака реч била сувишна, на звонким песмама које су се разлегале широким пространствима, богатим шумама, у којима се, иако за нас неразумљивим речима, осећала снага и добродушност руског народа, на пруженом знању и умењу вештина одбране, на свакој новој наученој руској речи, на снажном стиску руке и тапшању по рамену, на молитви упућеној нама, на благосиљању великодостојника, на свакој убраној воћки, намењеној нама, деци из Србије, земље која још једино верује у подршку и снагу Русије. Било би лепо позвати их да им узвратимо гостопримство, па да се потрудимо да се одужимо за све благодети нашег боравка, да им покажемо да и ми њих поштујемо и волимо. Не знамо да ли ћемо успети у тој намери, али би било лепо даривати и показати им део српског наслеђа, наше културе, традиције, православља. Ми деца, учесници овог путовања, Вам поручујемо, да сте увек добродошли, продубимо наше заједничке корене, повежимо нити наших народа, ојачајмо све наше везе и нека наше познанство прерасте у једно велико и доживотно ПРИЈАТЕЉСТВО! |
ПФ ОМЛАДИНА
02.05.2009.-Бачка Паланка- Одлука Генералне скупштине везана за почетак реализације пројекта „Камп за РВ,омладину и децу ратних ветерана“,наишла је на позитиван пријем код омладине,чланова ПФ у својству симпатизера.
адекватну локацију за изградњу омладинског летњег кампа у непосредној близини Б.Паланке.
започела рашчишћавањем терена и прилаза самој локацији.До краја месеца јуна предвиђена је и изградња прилазног пута,равнање терена,једног монтажног објеката,као и рад на прикључку на водоводну мрежу.
